Dijana iz Tetova
o?en sam 1994. godine i ovaj auto poznajem ceo ?ivot. Ali, pri?a ne bi bi bila celovita ako ne ka?em i ovo. Moj otac, po zanimanju lekar, o?enio se 1987. godine i ?eleo je da kupi auto. Prvo je razmi?ljao da kupi Jugo 45 posto je za njega imao novca. Me?utim, njegov drug, sada ?uveni neurohirurg, u to vreme je vozio ?utu Dijanu i ube?ivao je mog oca da po?u kod jednog doktora u penziji, strastvenog ljubitelja motora i automobila, koji je rasprodavao svoj vozni park. Kako moj otac ka?e, kada su do?li, u gara?i su zatekli tri motora ? neko ?udovi?te od Honde, Yamahu, jedan Mercedes, Zastavu 101 i na?u Dijanu. Ocu se Dijana odmah svidela i kupio ju je za 2.300 ameri?kih dolara. Dijana je imala pre?enih 25.000 km, ali bilo je vidno da nije vo?ena u poslednjih pet godina. Iste godine otac je sa svojim drugom proputovao celu bugarsku obalu, a bio je i do Istambula. Naravno, da tako ka?em, on se zaljubio u auto za sve potrebe, tako da je njime i?ao ?etiri godine na specijalizaciju. Otac mi je pri?ao da se mnogo nervirao u vezi sa paljenjem i govorio je da Dijana staje na putu ?im ugleda obla?i? na nebu. Naravno, ovo je trajalo dok nije upoznao auto koji ima svoje zahteve, ali sa druge strane, retko se kvari, a vo?nja u njemu je predivna.
Od malih nogu, vozio sam se u Dijani koja mi se jo? tada jako svi?ala, a naro?ito mi je prijao zvuk motora. Auto je bio registrovan do 1999. godine, a od tada mi je slu?io kao igra?ka. Bio je parkiran u prolazu na?e ku?e, a ja sam se sa drugovima igrao u njemu. Par puta, otac je ?eleo da je proda, dolazili su kupci, ali sam se u suzama protivio, pa je otac odustajao od toga. Prolazile su godine i onda je jednog dana otac rekao da ?e restaurirati Dijanu kada napunim osamnaest godina, ako to toliko ?elim. ?im sam napunio osamnaestu, po?ele su pripreme i isprva smo samo ?eleli da stavimo auto u pogon. U me?uvremenu sam se uclanio u Citro?n 2CV Macedonia klub i interesovao sam se za Citro?novu A seriju. Tamo sam dobio puno znanja o tome kako treba da izgleda jedna pristojna restauracija A-serija?a, narocito kroz slike Janeza Kezmaha iz Slovenije. Po?to nije radio pet, ?est godina, prvo smo ?eleli da upalimo auto, ali to nije i?lo glatko. Mesec dana smo poku?avali, menjali smo smo platine, sve?ice, benzinsku pumpu, da bismo na kraju ustanovili da je problem pravilo zapu?eno crevo koje vodi benzin od pumpe do karburatora. Na?li smo dobrog i mladog majstora i kako je tekla restauracija, tako smo naru?ivali sve vi?e delova, a na?i zahtevi su rasli. Kad god smo imali neki problem, foruma?i, naro?ito Vase i Vlatko, bili su tu da pomognu. Vase, veliki ljubitelj A Serije, u par navrata je dolazio do Tetova da vidi kako se radovi odvijaju i puno nam je pomogao oko restauracije. Limariju smo naru?ili iz Slovenije od Janeza Kezmaha, a druge delove iz Austrije, dok smo gume i neke sitnice dobavili iz Nemacke. Nakon toga Dijana je sedela oko ?est meseci u gara?i jer su je tata i njegov sre?ivali tehni?ki ? raznorazna podmazivanja, promena karburatora, menjanje ko?nica, tapaciranje sedi?ta i ostale sitnice. Ostalo je unutra?nje tapaciranje, mada to dosad jo? nisam obavio? Naravno, moji drugovi su se dobronamerno zezali sa mnom u stilu: ??Baci je na otpad, uze?e? 200 eura? ali nisam mnogo mario za njihova zadirkivanja.
Dijana je registrirana 11. jula 2013. godine i tada je po?ela avantura i pravo u?ivanje zvano vo?nja. U po?etku, nisam imao hrabrosti da je vozim danju, pa sam je vozio kad nije bilo gu?ve da bih je dobro upoznao. Nakon toga, po?eo sam svuda da je vozim skoro svaki dan, ali samo kad je vreme toplo i suvo. Prvu dalju vo?nju Dijana je imala do Skoplja, do jednog servisa, ?isto da je proverimo i put je odli?no pre?la sa oko 115-120 km/h. Zna se, uvek kad je lepo vreme palim Dijanu i vozim je i u njoj idem skoro svaki dan na fakultet. Vozim je do Skoplja, Gostivara, pro?la je sva lokalna sela i u?ivanje je, makar za mene. Ipak, auto nije za po?etnike, jer ima svojih hirova. ?to je najbitnije, uvek mami osmehe na licima prolaznika. ?ak je i sestra moje drugarice zamolila da joj ustupim Dijanu za svadbenu fotosesiju, ?to sam naravno prihvatio i bio sam presre?an zbog toga. Vo?nja Dijanom je za mene pravo u?ivanje, a mojim vr?njacima je to strano jer ve?ina sanja o vo?nji BMW-a i ostalih besnih auta koje iskreno i ja volim.
U mom gradu, do skoro sam jedini imao ovaj auto, osim jednog starijeg ?oveka koji je od Dijane napravio, po mom mi?ljenju neuspe?an kabriolet. U poslednjih mesec dana, video sam jo? jednu nerestauriranu Dijanu koju je vozio jedan ljubitelj oldtajmera. Najvi?e volim trenutke u kojima mala deca ugledaju auto, pa se osmehuju i ma?u mi jer je njima auto najvi?e interesantan, ali de?ava se i da su ljudi iznena?eni kada vide da iz starog auta iza?em ja. ?esto me zaustavlaju, pitaju?i da li prodajem auto, ali se samo nasmejem jer to shvatam kako na?in da ka?u da im se auto svi?a. Otac mi je rekao da je Momo Kapor napisao da stvari ne vrede onoliko koliko ko?taju, ve? onoliko koliko je emocija ulo?eno u njih i znam da ?e me potpuno razumeti ljubitelji Citro?na, jer ovaj auto treba voziti da bi se voleo kako zaslu?uje.